Sto godina fudbala u Vlasotincu – Turbulentne godine

Čarolija zvana Prva liga Srbije, u kojoj su Vlasotinčani, i ne samo oni, uživali punih pet prvenstvenih sezona, biva okončana 2008. godine kada vlasotinački prvoligaš ne uspeva da izbori opstanak i seli se u Srpsku ligu. Praksa je pokazala da je malo koji klub posle ispadanja uspevao da se vrati u ligu koju je morao da napusti. Želje vlasotinačkih ljubitelja fudbala koji su predhodnih godina navikli da prate kvalitetne utakmice je bila da se posle godinu dana u srpskoligaškom društvu Rosuljci vrate u Prvu ligu, tešili su sebe da je to bila samo trenutna slabost i da će već od sledeće sezone Vlasina opet biti u drugoj diviziji. Problemi na Rosulji su bili znatno ozbiljniji, organizaciono klub je bio daleko ispod nivoa ranga koji su priželjkivali navijači, u velikoj meri igrački kadar je osiromašio, finansijska kriza je sve više uzimala maha tako da je većina članova rukovodstva kluba bila svesna da nije vreme razmišljati o povratku već o spasavanju kluba od gorih nedaća.

Proklamovana je nova politika da će se ubuduće Vlasina oslanjati isključivo na igrače ponikle na Rosulji odnosno da neće više biti angažovanja igrača sa strane što je bilo pozdravljeno od onih takozvanih lokal patriota koji su tvrdili da je Rosulja rasadnik talenata i da klub sa fudbalerima iz sopstvene omladinske škole može sastaviti ekipu koja bi se takmičila u Srpskoj ligi kako se tvrdilo „gde joj je i mesto“.

Takva defetistička politika je dovela do toga da Vlasotinčani posle četiri prvenstvene sezone izgube to mesto i 2012. godine,na desetogodišicu od istorijskog plasmana u drugu ligu, nađu se u davno zaboravljenoj Niškoj zoni. Usledio je period jalovih pokušaja povratka „tamo gde im je mesto“ u kome je načinjeno mnogo grešaka. Šansa za ekspresni povratak u srpskoligaško društvo propuštena je u prvoj sezoni posle ispadanja, posle katastrofalnog jesenjeg dela prvenstva, u pauzi je znatno ojačan igrački kadar, angažovan iskusni trener Dragan Nikolić, atmosfera u ekipi je bila obećavajuća, naročito posle pobede nad liderom iz Predejana sa ubedljivih 3:0.

Rukovodstvo kluba, umesto pohvala, suspendovalo je ceo prvi tim, jer su igrači tražili da im se isplate dugovanja, pa je u narednih 12 kola Vlasina igrala sa omladincima i drugim trenerom jer se tek dovedeni Nikolić solidarisao sa suspendovanim igračima. Usledile su još 3 godine takmičenja u zoni koja je u međuvremenu promenila ime u zona Jug da bi 2016. godine Rosuljci osvojili prvo mesto i povratak u srpskoligaško društvo. Ta srpskoligaška epizoda trajala je samo jedno prvenstvo, i naredna dva, Vlasina je opet bila u Zoni. Nakon konsolidacije kluba usledio je novi povratak u Srpsku ligu.

U prve dve decenije 21. veka vlasotinački klubovi koji su preživeli poplave kao i teške uslove takmičenja – Polet Stajkovce, Mladost Batulovce, Progres Ladovica, Gradac Konopnica, Jedinstvo Šišava, igraju sa većim ili manjim uspehom u Međuoštinskoj ligi Jablaničkog okruga i Jablaničkoj okružnoj ligi.

NOVI KLUBOVI

Ženski fudbalski klub Rosulja 2014

Ekspanzija ženskog fudbala nije mimoišla ni Vlasotince, 2014. godine na inicijativu fudbalskih entuzijasta, pre svega Petra Cvetkovića i Zorana Andrejevića, formiran je Ženski fudbalski klub Rosulja 2014. Posle okupljanja zainteresovanih devojčica već od narednog prvenstva klub se uključuje u Razvojnu ligu za devojčice FSRIS. Pionirski posao pre svega rukovodstva ali i trenera ovog sportskog kolektiva udarii su temelje ženskom fudbalu u Vlasotincu.

I šestu godinu od osnivanja vlasotinačke devojke se takmiče u Razvojnoj ligi iako su planovi bili da se posle par godina pređe u viši stepen takmičenja. Problem zašto klub ne bi mogao da se takmiči u Drugoj ženskoj ligi jesu pre svega igrački kadar i materijalna sredstva. Sa prerastanjem starosne granice koja je limitirana za takmičenje u Razvojnoj ligi mnoge devojke odlaze iz Vlasotinca, najviše na studije ili u druge klubove tako da nema dovoljno devojaka koje bi činile ekipu u Drugoj ligi. Za takmičenje u Drugoj ligi potrebna su višestruko veća finansijaka sredstva u odnosu na razvojnu a iz sportskog budžeta ženski klub, moglo bi se reći, dobija simbolična sredstva pa će Vlasotinčani po svemu sudeći još dugo čekati viši rang u ženskom fudbalu.

Mali fudbal iliti po novom Futsal, u Vlasotincu ima dugu tradiciju, još dalekih šezdesetih godina prošlog veka organizovan je letnji turnir u ovom dinamičnom fudbalu. To takmičenje koje je trajalo više od mesec dana privlačilo je mnoge ljubitelje igre na „petoparcu“ dešavalo se da se na turnir prijavi preko 30 ekipa i to samo u seniorskoj konkurenciji. Nešto kasnije ovakvi turniri, sem u Vlasotincu, igrali su se i u drugim mestima, a najpoznatiji su oni u Donjoj Lomnici, Batulovcu, Ladovici i drugim mestima. Sledeći tu tradiciju i sve veću popularnost Futsala, Vlasotinčani su osnovali Klub malog fudbala Rosulja. Ime je dobio po ekipi koja se ranije sa dosta uspeha takmičila na turnirima. KMF Rosulja se takmiči u Regionalnoj ligi FSRIS grupa Jug. Rosuljci trenutno dele prvo mesto sa KMF Lendoret iz Preševa.

FK Donja Lomnica

I u takozvanom velikom fudbalu počinju da se obnavljaju klubovi. Nekada davno postojao je u Donjoj Lomnici fudbalski klub „Sveta trojica“, danas u tom mestu egzistira klub pod imenom Donja Lomnica. Posle par godina provedenih u Gradskoj ligi Leskovac Lomničani su izborili plasman u Međuopštinskoj ligi JO gde se trenutno nalaze na vodećoj poziciji. Bez obzira što sve utakmice kao domaćin igraju u Konopnici ili Šišavi, Lomničani su trenutno na vodećoj poziciji i najozbiljniji su kandidat za osvajanje prvog mesta.

SUDIJE I TRENERI

Sa razvojem fudbalskog sporta na ovom prostoru razvijale su se takozvane prateće organizacije a pre svega organizacija Fudbalskih sudija i fudbalskih trenera.

Sudijska oragnizacija je od par čoveka koji su poznavali pravila fudbalske igre i vodila utakmice ješ ranih šezdesetih godina , narasla na respektabilnu organizaciju koja je u jednom periodu iznedrila veliki broj sudija koji su delili pravdu, ne samo u Opštinskoj, već i drugim ligama. Pored arbitara koji su sudili utakmice u regionalnim odnosno republičkim rangovima neki su dosegli i zvanja saveznih pa i međunarodnih sudija. Poslednjih godina rad sudijske organizacije je u stagnaciji pa je sve manje delilaca pravde iz Vlasotinca što na neki način deluje na celokupan vlasotinački fudbalski sport.

Najslabija karika u sistemu fudbala u Vlasotincu je svakako trenerska organizacija koja u prošlim vremenima ili nije postojala ili je bila toliko pasivna da se njen uticaj nije osetio u minulim vremenima. Vlasotince u odnosu na broj klubova i razvijenost fudbala ima jako mali broj trenera sa odgovarajućim licencama pa se očekuje da organizacija trenera bude aktivnija na propagiranju trenerskog posla i pomoći onima koji bi želeli da se bave tim pozivom.

U nastavku pogledajte kompletsn serijal pod nazivom STO GODINA FUDBALA U VLASOTINCU.

.

Projekat je sufinansiran iz budžeta opštine Vlasotince. Stavovi uneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.