Legende vlasotinačkog sporta – Slobodan Đorđević Taleja

ROSULJA VELIKA LJUBAV

Ako bi neko ko nije iz Vlasotinca pitao za Slobodana Đorđevića, bivšeg fudbalera Vlasine, mali broj meštana bi znao da ga uputi na pravu adresu ali ako bi naveo i nadimak Taleja većina, bar onih starijih, bi znala o kome se radi. Za Đorđevića bi slobodno moglo da se kaže da je skoro ceo život posvetio fudbalu, odnosno fudbalskom klubu Vlasina. Od trenutka kada je sredinom šezdesetih godina prošlog veka kao pionir počeo da trenira u Vlasini od nje se nije odvajao punih pet decenija. Rosulja mu je postala druga kuća a klub velika ljubav. Za tih pola veka prošao je put od igrača, preko trenera i člana rukovodstva, do predsednika.

Prve fudbalske korake učio je kod Stevana Đorđevića, „Stepe Šopa“, po mnogima najboljeg igrača Vlasine svih vremena i Radivoja Ćukalovića, nastavnika fizičkog vaspitanja. Posle godinu dana provedenih kao pionir, Taleja je prešao u podmladak gde je radio pod rukovodstvom Sokola Stojanovića i Petra Šušulića. Tri godine se Đorđević kalio u podmlatku da bi kao sedamnestogodišnjak bio prebačen u prvi tim za koji je debitovao na utakmici protiv Jedinstva u Grdelici i od tada petnest godina je bio standardni prvotimac.

Đorđević je bio jedan od stubova prvog tima, njegove igre zapazili su mnogi stručnjaci koji su mu nudili da ode u veći klub ali nostalgija je presudila da on ostane veran svom matičnom klubu i do kraja igračke karijere nosi plavo beli dres Rosuljaca. Kao najbolji tim u kome je nastupao Taleja izdvaja ekipu iz sedamdesetih godina kada im je zahvaljujući slabijoj gol razlici izmakao plasman u Srpsku ligu. To je bio period kada je na Rosulji dolazilo po par hiljada ljudi da bodri svoje ljubimce.

Ipak tim u kojem su pored Đorđevića bili golman LJuborad Stevanović, kasnije trener Vlasotinčana, koji je uveo klub u drugu ligu, zatim Božidar Milenković, kasnije član OFK Beograda i legenda prvoligaša sa Karaburme, Miroslav Simonović, bivši reprezentativac Jugoslavije, Dragutin Stojanović, Dragan Stanković, Aleksandar Kocić, Mitov Ugo, Nikola Kostić, Slavko Anđelković, Slavko Ilić Šop…pod rukovodstvom trenera Dmitra Jovanovskog nije uspeo da izbori plasman u Srpsku ligu jer je leskovački Lemind sa istim brojem bodova ali boljom gol razlikom otišao dalje.

Po završetku igračke karijere Taleja ostaje u klubu kao trener podmlatka i pomoćnik Sokola Stojanovića. Iz vremena dok je bio trener „stasale“ su dve generacije sastavljene od talentovanih i perspektivnih igrača. Jedna od njih u kojoj su bili Dragan Stojanović Vasko, Bojan Petrović Dunjar , Slobodan Jovanović, Nebojša Milošević, Dragan Nikolić, Goran Đokić Vicko, Tošić … igrala je polufinale omladinskog kupa, dok je druga, u kojoj su bio i Aleksandar Kocić kasnije čuvar mreže Vojvodine, Crvene Zvezde i reprezentacije, bila prvak regiona.


Početkom prve decenije 21. veka Slobodan Đorđević postaje član uprave Vlasine u kojoj su bili Jovan Stojanović Pajsa, Vlada Filipović, Rade Bidžić, Dragutin Stojanović, Nebojša Milošević, dr.Branislav Bidžić, Živan Šušulić, Obrad Videnović, Zoran Jovanović… Za vreme mandata ove uprave Vlasina plasmanom u Drugu odnosno Prvu ligu Srbije i plasmanom u četvrtfinale Kupa Jugoslavije, dostiže svoj zenit. U tom periodu Đorđević je jedno vreme bio i direktor kluba. Posle odlaska većine članova ove najuspešnije uprave u istoriji Vlasine Đorđević ostaje u rukovodstvu a u jednom peiodu bio je i predsednik kluba.

U svih pet decenija koliko je bio u Vlasini Slobodan Đorđević je bio čisti amater. Bio je zapošljen u IMZ „Besko“ a pomagao je i ocu u sodadžiskoj radnji, popularnom stecištu fudbalera i zaljubljenika u fudbal gde je dominantna tema razgovora upravo bila „najvažnija sporedna stvar na svetu“.

Igrajući i radeći u Vlasini Taleja je stekao veliki broj prijatelja sa kojima je i danas u vezi. Zbog zdravstvenih problema Slobodan Đođević retko dolazi na utakmice Rosuljaca ali redovno prati rezultate Vlasine, raduje se uspesima i žali posle neuspeha svoje velike ljubavi.

Đorđević je rođen 20. januara 1953. godine u Vlasotincu. Osnovnu školu, kao i srednju građevinsku, završio u rodnom gradu.

Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirala opština Vlasotince. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.